Audio uredjaji rade na jednosmernim strujama iako je njihov izvor utičnica kućne instalacije neizmenične struje! Za obezbedjenje jednosmerne struje unutar uredjaja koristi se stari provereni način – pretvarač/transformator …
ili moderan prekidački/svičerski pretvarač.
Tehnologija oba tipa pretvarača/ispravljača, njihove prednosti i mane su jasno opisane OVDE. Ukratko, prednosti i mane obe tehnologije su:
Pošto je naš prelazak sa analogne na digitalnu reprodukciju sa kompakt-diska bio pre tridesetpet godina, a prelazak na reprodukciju digitalnog muzičkog zapisa sa kompakt-diska na reprodukciju sa kompjuterskog zapisa na hard disku traje 10 godina, onda je valjda prirodno da se stigne i do početka – izvora struje! Radili smo razne eksperimente sa izvorima jednosmerne struje, tzv. napajanjima! Slušali smo sa malim prekidačkim ispravljačima koji dolaze uz uredjaj, slušali na tzv. “laboratorijskim” preciznim izvorima struje, kupovali dodatne uredjaje koji su garantovali kvalitetnu struju, testirali ispravljače i regulatore naizmenične struje, itd … Svaki od ovih eksperimenata je donosio promene u zvuku ali kao da ni sa jednim nismo bili zadovoljni – morali smo za svaki uredjaj da obezbedimo poseban strujni izvor i poseban ispravljač čime smo povećavali broj kablova i broj utičnica i stvaralo zbrku i gužvu!
Razlike u zvuku su postojale ali nismo do kraja uspeli da objasnimo gde nastaje promena – u kom delu digitalne linije? Na ruteru, na sviču, na strimeru, na kompjuteru … kombinacija više ispravljača je u celom lancu moglo biti 3 ili 4 na kvadrat!
U razgovoru sa inžinjerima i čitajući tekstove raznih proizvodjača i njihova iskustva osmislili smo uredjaj koji bi omogućio napajanje više digitalnih uredjaja odjednom! Proizvodjači kompjuterske opreme (ruter i switch) su napravili uredjaje koji rade na strujama od 5V do 12V, proizvodjači digitalnih strimera ili daju mogućnost da se kablom uredjaj spolja poveže na izvor struje u rasponu od 9V do 12V ili u kutiju stavljaju ispravljače! NUC uredjaji (koji su zapravo kompjuteri) traže napone od 19V do 24V. Ako bi dakle napravili kvalitetan uredjaj za pretvaranje naizmenične u jednosmernu struju onda je logično da se iz jedne kutije napajaju dva ili tri uredjaja da bi se na jedan tehnički način rešile različite tehnologije koje obradjuju digitalni signal.
Poseban izazov je najnoviji kapacitet tehnologije digitalnog toka (striming) u kome se muzika nalazi na dalekom serveru i uz pomoć softvera povlači audio snimak internet linijom! Za svič je svejedno da li digitalni tok dolazi sa hard diska koji je povezan u LAN mrežu ili digitalni tok dolazi iz rutera! Slika dole prikazuje standardni, jeftin LAN svič sa jednim ulazom i pet ravnopravnih izlaza!
Kratko upoznavanje sa naizmeničnom (Alternative Current) i jednosmernom strujom (Direct Current)?
Uredjaj je zamišljen kao transformator napona – na prednjoj strani ima kontrolnu sijalicu i preklopnik koji pokazuje izlazne napone na svakom od izlaza.
Na zadnjoj strani je ulazni priključak za električnu mrežu neizmenične struje 220-230V i prekidač i četiri izlaza jednosmernog napona. Svaki od izlaza je obeležen brojem koji odgovara brojevima u krugu oko preklopnika na prednjoj strani i naponom koji obezbedjuje! Uredjaj je u stanju da u isto vreme napaja četiri uredjaja čime daje pun doprinos u svakom trenutku!
Okretanjem prekidača na prednjoj strani iz položaja 0 u položaje 1, 2, 3 i 4 proverava se napon na svakom od izlaza! Da bi se osigurao predvidjeni napon za svaki uredjaj, ispravljač je dizajniran i kalibrisan na povećan izlazni napon na izlazu iz ispravljača – svaki digitalni uredjaj je potrošač koji apsorbuje/troši deo napona za svoj rad pa sam uredjaj radi na tačno kalibrisanom naponu od 5, 9 i 12V!
Ostaje pitanje zbog čega je ispravna jednosmerna struja važna za rad digitalnih uredjaja?
Kao što je gore navedeno jedna od mana prekidačkih/svičerskih pretvarača/ispravljača su “switching noise” – “prekidački šum” i “switching noise jitter” – prekidačko drhtanje”! Šum prekidača je neželjena elektromagnetna interferencija ili prolazna fluktuacija napona izazvana brzim uključivanjem i isključivanjem poluprovodničkih komponenti. Šum remeti digitalnu transformaciju degradacijom jasnoće signala, uzrokujući slučajne greške u podacima i pokrećući loš rad hardvera u brzim digitalnim sistemima.
Tremor/drhtanje prekidačkog pretvarača se jasno vidi na spektometru – slika niže!
Za razliku od “prekidačkih” pretvarača napona, klasični pretvarač sa transformatorom nema nikakav šum, nema tremor/drhtanje. Ako se dobro proračuna i ugrade kvalitetni elementi i delovi takav pretvarač će obezbediti mirnu i kvalitetnu jednosmernu struju za rad uredjaja!
